Ja imam jednu udicu
i noc kada sobom
promukne, odjekne
Da, ja imam jednu rec
od slova stvorenu
i sad, i sad cesto pricamo
o njoj dok umire dan
Jer sve sto hocu
da li sve to treba
necu da se odmaram
necu sada
Jer sad nemam vremena
da znam da necu sad
Ja imam jednu udicu
i noc, i noc, da l’ sam svugde
bilo gde zuje niti vodene
klizimo i pisemo da nisam tu
I bilo sta dok traje noc
ja necu da se odmaram
necu sad
Jer sad nemam vremena
necu sad, necu sad
necu sad, necu sad