Gradom se lenjo spustalo vece
na staro mesto sam svratio
sanker mi pruza casu i rece –
u zdravlje, kad si se vratio
Sve neke dobro poznate mi face
u uglu dzezer klavir uporno gnjavi
pijane droce pogled ka meni bace
pice za sve, samo da me niko ne davi
Napolju kisa dosadno pada
skupo je, glupo je da se pije
ustajem umorno i sta sada
u gradu se nista promenilo nije
I shvatam da vise nista nije kao pre
nije od pica, nesto drugo mene streca
dao bih sve da mogu otici do nje
bojim se samo, otvorice mi deca
Vreme prodje, ja sam tu
i stalno mislim na nju
jedna zelja i moj glas
da vidim je bar na cas
Idem do crkve svetog Marka
znam kasno je sada okajati greh
i kao da trci ka meni iz parka
u usima odzvanja njen mi smeh
I konacno shvatam da bila je u pravu
da vise se sansa meni bas ne pruza
ostaje samo da smirim glavu
ili odem i prebijem joj muza
Sutra cu sigurno da odem dalje
nervozno gasim cigaretu
jer nju mi Bog vise ne salje
i nista mi vazno nije na svetu
Jednom u Beogradu
jednom u Beogradu