Jednog dana, ne znam ni ja kako
otac rece da se zenis Rajko
kako oce kad devojke nemam
a ti nisi bas za svadbu spreman
mnogo treba da se svadba spremi
nije lako kad se neko zeni
Otac rece, pitaj svoju majku
vec je nasla ona sebi snajku
devojka je iz trecega sela
valjana joj familija cela
jos imaju i lepo imanje
idi sutra s’ majkom na gledanje
Gledam curu, kao secer slatka
i jos nosi nisku od dukata
moja majka sa prijom se ljubi
vidim nisu neki losi ljudi
pristadosmo i ja i devojka
sve se svrsi u cetiri oka
Na dan svadbe u cik zore rane
probudi me nekakvo pucanje
u avliji odjekuje cika
vec je stigla ciganska muzika
vriste konji, pucaju prangije
a oj svadbo, bolje da te nije
U vocnjaku ispod niskih grana
postavljeno nekol’ko kazana
kuvaju se razlicita jela
stizu gosti iz okolnih sela
na raznju se prasici okrecu
oko vatre ascije oblecu
Vec su stigli i kum i starojko
to su Zivan i moj ujak Gojko
obukli se, ne moz’ bolje biti
i poceli vec rakiju piti
vec se zorom gosti nakitili
ruzmarinom i ljutom rakijom
Kum naredi da se konji prezu
a svatovi opanke pritezu
Mars na Drinu zasvira muzika
i stigosmo devojackoj kuci
i pocese u jabuku tuci
Dok zivim hocu da zivim
jer svemu dodje kraj
kad jednom odem sa ovog sveta
povratka nema znaj
Visok bagrem, na bagremu motka
a na motki ljulja se jabuka
da ne bese starog cica Janka
i njegove puske iz ustanka
ostala bi jabuka na grani
al’ je Janko obori u sali
Kad devojku braca izvedose
deveru je oni predadose
sad nastade pusto darivanje
i sa svakim svatom celivanje
suraci me jos za usi vuku
sta se zbiva kuku, kuku, kuku
U vocnjaku opali prangija
rasplaka se cela familija
i moja se nevesta rasplaka
od radosti pevala joj majka
kum naredi da krenu svatovi
a on jedva na nogama stoji
Krenu svadba galopom iz mesta
celim putem odjekuje pesma
i stigosmo kuci pevajuci
u veselju svadbu provodeci
trajala je svadba cetir’ dana
odrzah se jedva na nogama
Tako rece Doca Ivankovic
a tako je stvarno i bilo
dovidjenja, zbogom