Rekoh, rodjen kao umetnik
mnogi me nisu razumeli
samo da kude su umeli
bio sam tamo
Gde su se ukrstali putevi
pa sam izabr’o pravi
sve je u glavi, pametne reci
opet na papir stavim
Ne dam nikom da me davi
sebi kazem – samo nastavi
pratim taj put
ponekad previse umoran
Ponekad i jako ljut
al’ necu da stanem
furam te hladne glave
nikad iza brave
radim samo stvari prave
Ja zelim da me pamte
kako sam imao nesto
pametno da kazem
ne da lazem, da
furam to lazno sranje
Nisam bez mane, ali
ne licim na druge
tarzane i budale
Ja sam prirodni talenat
neka kazu da sam nafuran
ja sam unikat
kao niko i nikad
Masina pa snimam
uvek dajem opasan snimak
ako ne znas ko sam
druge pitaj, sad sibaj
Ref. 2x
Ja sam unikat
ja sam kao niko i nikad
ja sam unikat
kao niko i nikad
Godine prolaze, starim
gde su mi stari drugari
svi su vec ozbiljni ljudi
odavno nisu mali
Stojim u mestu
i kada ubacim u petu
putujem da nadjem srecu
al’ ko ptica u najduzem letu
Dani su isti, nema razlike
al’ pravim se
ova godina nije k’o prosla
opet na proslu nalik je
Pa uzmem muski da se zapijem
pitam se sta mi je u grudima
srce se steglo
nesto davi me
Pod ovim gradskim nebom
ne vidim svoje mesto
ja sam jedna od ptica
koja zeli da nadje svoje gnezdo
I zato putujem
mislima vise nisam ovde
gde god da odem
sto posto siguran, bice bolje
Repcuga me podize
sve ove godine
kada najvise boli me
kad se zivot rusi k’o domine
Kada skrenem sa puta
dese se cuda
Bozija ruka se pruza
cujem glas – ovuda
Ref. 2x