Vise se ne bojim
ni zivota ni smrti
samo bih pre nego sto odem
da neke lepe stvari za sobom ostavim
kad zaklopim umorne oci
na ovu ljudsku tugu zaboravim
Ono sto ce uvek da me tisti
sto znam da sve bolje moglo je
normalnom coveku
malo potrebno je
Ali ne, ne, ne
neko je resio da otme sve
da i za to malo pogines
da te kao sraf u ludilo zavrte
iz dana u dan, kost po kost
iz dana u dan, kost po kost
Ja znam da sam pobedio
jer i posle svega
nikoga ne mrzim
i nikoga ni za sta ne jurim
Zao mi je samo sto
neke ljude nisam voleo vise
ali bice 365 dana
prolece, leto, jesen i zima
i da li se tome radujem
pa moram
Zasto da ne uzmem
to sto mi se daje
ionako,kad dodje, doslo je
kad prodje, proslo je
I srescu ja tebe opet
te tvoje oci i miris
i ovog puta ostajem do kraja
kad se ujutru probudim
ti ces mirno pored mene da spavas
A ne znam da li je
nesto lepse od tebe i mene
na zivoj slici uhvaceno vreme
ni sada ne znam zasto
se nisam prepustio, opustio
ni zasto sam vise
sa svojim demonima pio
u svojoj rupi se krio
prokletstvo, secam se svega
I boli
al’ moram da idem dalje
da se borim za bolje dane
Vise se ne bojim
ni zivota ni smrti
vise se ne bojim
ni zivota ni smrti
stojim sam na ovoj planini
i cekam svoje vreme
da jos neki krik zavrtim