Nisam previse sjeban
znam da ne ide, neka
ali ove stvari stvarno
nikad ne pisem trezan
Ti bi pricala o tome
kako hoces da se vratimo
moze, ali secanja mi
teku lakse s rakijom
Bilo nam je kul
necu reci da nije
necu reci sta krijem
nisu reci za primer
Ono, jebi ga, ne biram
nisam kriv sto nisam emo
nisam kriv sto pricam sve
sto mislim uvek ipak srecno
Ti mi blistas i dalje
pricam svima i dalje
nit’ sam citav, nit’ placem
ti si ta slika iz glave
Pitas gde sam –
nigde, ‘ajde nadji me tamo
opet pricam u prazno
ma batali me, cao
Pijan padao jos davno
brate, zastao skroz
onda brze nego Zil Vern
nasao dno
A ti jos inspirises
ne dam da te iko izbrise
zanima me samo da l’
ti soba isto mirise
Ljubavna, znam
to bi glupo zvucalo
jer sam najlepse trenutke
uvek tu propustao
Jako glupavo, znam
da sam usrao bas
brate, pukao sam sad
me je upravo blam
To je nesto kao mozda
nisam trebao i sranje
mada, nevazno, vise se
ne znamo i kraj je
Kazu dignes se i uvek
nesto naucis padom
lazu – peta brzina
pa gde zavrsim, cao
Jebena treca strofa
lazem da nema bola
a dobro znas me ko sam
i da sam sjeban ortak
I kad se ceka zora
znam sa dva nervna sloma
i nisam Nikola Simic
al’ mi je tesna koza
Sta je bilo, kao ne pamtim
nije bitno vise
al’ sam ostao za sise
lik sa istim stilom igre
Tebe spomenem nekad
kad me savlada casa
kad me napadne savest
posle blunt-a pa padam
Tamo sreco gde sam
bio mnogo puta ranije
mnogo glupav, mnogo urban
lik sa ugla, trazim se
Jos uvek po tim danima
al’ kalendar ne gledam
vidim da me ne trebas
idi dalje, ne cekaj, cao