Aj poslusajte ozenjeni ljudi
zena mi je pocela da sudi
Ne govori, samo se inati
a kod kuce nista i ne radi
Aj nikad mi se odmoriti ne da
uvijek nesto novo zapovjeda
Da nasjecem i unesem drva
to je meni obaveza prva
Kada dodjem navece’ po mraku
po trojicu nadjem u sokaku
Ja se svlacim, ona se oprema
do po’ noci u kucu je nema
A kad legne, ledja mi okrene
i sve dalje odmice od mene
Kad spomenem nesto o ljubavi
ona mene opali po glavi
Pa me onda, sa kreveta svuce
te me podje toljagom da tuce
Eto tako, neka znade svako
dobru zenu nije imat’ lako
Da je lako, imo bi je svako