Hladan zimski kisni dan
ponoc je prosla
majka utonula u san
jer prva beba je dosla
Deveti dvanaesti
jedan devet osam pet
Gospod dade zivot mome
telu, podari mi rap
Dok je vreme glada bilo
visine ocevih kolena
memoris’o sam slike
dveju roditelja voljena
Naslucivao sam tada
da je svet hladno mesto
u kome biti covek
danas smatra se greskom
Kad sam dostig’o visinu
tada ocevog pojasa
pored sporta i sexa
rasla je za novcem potreba
Ocu bese crven obraz
kako dusa bese starija
a meni modri dlanovi
od njegovog kaisa
Zatim sledi prva
traka, mothefucker
kad se izdvajas od drugih
svet te gleda k’o ludaka
Covek se boji
onoga sto ne razume
marame na glavi
dizem ukrstene prste
‘Lone ispod bulje
podignute bokserice
do kolena tregeri
sramota svoje porodice
Za prvih sesnaest rima
istrosio sam olovku
onda sam ih pisao
na casu i na odmoru
Oko snima, ruka pise
jezik prica, traka dise
ribe, kurve, zivot, pare
u pesmu nije stalo vise
Dovoljno odrast’o
da snimim prvu rimu
brkovi su gusci
imam ocevu visinu
Prvi razred srednje skole
detinjstvo je prestalo
zajedno sa majkom
svo prolece je nestalo
Od tada pa do sada
snimio sam dvesta pesama
prvi audio dnevnik
bese moja posveta
Mojoj i njenoj dusi
ovaj dnevnik pisem dalje
audio stranke u
vidu jedne trake
Drugi i poslednji
posveticu tebi
ako ne umes da citas
rap rimujem o tebi
Vozim rimu, sebe
dizem na nebesku binu
glavu klimam u
ritmu k’o big pun
Da li sam gotov
osecam otrov
koji truje me iznutra
dok po ritmu srce pumpa
Nema potrebe da zalim
radim ono sto sam morao
drugi nemaju herca
ja sam makar probao
Da rimujem bol
da proverim mikrofon
da me sahrane sa njim
jer sam rodjen go i bos
Cesaces se tamo,brate
gde te ne svrbi
sujeta je prokletstvo
jer smo rodjeni k’o Srbi
Nisanim lagano
zadrzavam dah
prst povlacim unazad
mozak pretvaram u prah
Po zici skacu mi zivci
Vox-veni, vidi, vici
pisaju po rap-u
retardirani klinci
Ako rap umre
nocas zapalicu mu svecu
a ako prezivi
govna strpacu u vrecu