U ladici milion njenih pisama
kratka bi prica o nama
brzo ispari to malo ljubavi
Sada trazim dusi neki novi dom
krenucu pustom obalom
pa sta Bog da snac’ cu se ja
Ne krivi me sto cemeram
ja samo malo srece tjeram
pa i drugi vide
da mi, bas, ne ide
Samo jednom da mi je
tvoje lice kraj kamenice
poljubiti, pa da mogu umrijeti
da ne osjetim bol, nikad vise
da jos jednom voda zamirise
na tebe