Ref.
Sve kad u vodu palo je
ti nisi bila tu da zagrlis me
sve, sve je nestalo k’o prah
i nasa se ljubav ugasila
Tebe sam cek’o, ali opet nisi dosla
dan po dan, to cekanje i godina je prosla
da te volim nisam umeo, ostala je slika
ta slika nece voleti koliko bila bitna
Sada sedim, placem, tugujem, opet sam u sobi
volis da te cekam, ali cekanje te lomi
ovo su stihovi koji ce te traziti
u nocima teskim, da li ces se javljati
Sada idem tamo gde ce ljudi da me vole
postuju i cene i onda bice bolje
samo na tren pozelim da je tu, da je zagrlim k’o nekad, da opet sam uz nju
A mislio sam, ti si ta koja me zasluzuje
ljubav na hiljadu nacina i dalje umire
ti nisi bitna vise, idi svojim putem
ja cu nastaviti dalje pa sta god da bude
Ref.
Ponekad sednem i cesto se zapitam
da li u ljubavi ima malo pravila
olovka u ruci, papir je na stolu i nezan zvuk klavira pa pisem o svom bolu
Skucan tako sedim i pisem satima
srce kuca mi sve jace a nju to ne zanima
ona sada nekom drugom greje dlanove
u snu se nekad desi da joj cesto ime spomenem
Ortak kaze pusti je, ima, brate boljih
ma, nije to buraz, mene mnogo boli
zivot sam joj dao i taman se promenio
odjednom sve je puklo i sve je nestalo
Odnela je moju dusu
odnela je moje telo
ostao je trag na srcu zivot ceo
svake noci ja se Bogu pomolim
da vidim je jos jednom
da joj kazem da je volim
Ref. 2x