Milioni ljudskih reci
prozor crven zatvaram
dodiruje, ruka hodi
grli tamu nocni plam
Prolaze mi gladni dani
silno srecne oci bele
da l’ se cini-gavran zove
kratko „hvala“ sebi kaze
Kad bi samo ona znala
da u meni zbogom stoji
da sam hladan kao Sunce
zemlju przim, tebe hranim
Moj je dodir cista suza
ogledalo iz dubina
imitiram let od ptica
visinom sam igri drug
Ref.
Ti prolazis u daljini
povlacim se, strah me hvata
sta bi hteo da se desi
tuzna prica jaca bol
Ja bih samo da te gledam
dodir senke nosim kuci
mojim likom punim more
mornar peva poznat glas
Sisam kosu, rucni rad
tvoj je osmeh meni poklon
ja se pazim, puno zelja
pustinja u mome dzepu
I zirafe, cudne ptice
reci moje, smejes se
ovo vreme ja ne zelim
ja im kazem-tu je kraj
Ref. 2x