Briga me za Ameriku
sto tutnji iza okeana
zenicu Ciganku
i pobeci u smiraj dana
Planine daleke, zovu me
stici cu pre il’ kasnije
pesme ne pisem
snove ne sanjam
zenicu Ciganku
ona je divlja kao i ja
Pljunuo sam, da djavo prodje
prizeljkujuci smrt i san
tada umro je decak, negde u meni
sto zvao je majku uplakan
Nigde nikog’ da nam ruku da
nigde one, koja ljubav zna
a bilo je bola
i to nam je skola
ej, neka to bude nasa pesma poslednja
Na cetri dana, hoda odavde
znam za jedan stari hrast
sto rukuje se s’ vedrim nebom
i moli oprostaj za nas
Tu je Ciganka ubrala mi cvet
sarene vezla marame
s njom nemam mira
gitaru mi svira
gitaru mi svira
i ona je divlja kao i ja
Pesme ne pisem
snove ne sanjam
zenicu Ciganku
ona je divlja kao i ja
Jer s njom nemam mira
gitaru mi svira
gitaru mi svira
i ona je divlja kao i ja
Da, bilo je bola
i to nam je skola
ej, neka to bude nasa pesma poslednja
A, bilo je bola
i to nam je skola
pa dobro
neka to bude nasa pesma poslednja